Napisao: Alfred Šaina

Pasani put pisali smo od prveh matujskeh familiji ke su bivale na područje od današnjega Starega grada preko Marinčić pak do Frlanije, odnosno na područje ko se je nekada zvalo Matulji. Govorimo od naselja smještenega istočno od današnjega centra. Zapadno od današnjega centra prve kuće su bile va zaseoke Markulini (zada crekvi), a spadale su pod katastarsku općinu Perenići. Osim tega stari Matulji pripadali su župe Sveti Mihovil, ka je i dan danaska na područje naše općini, a na cimiter Kastav dokla su sa naselja zapadno od današnjega centra pripadale pod rukavačku crekav i cimiter.

Ne verujen da van je danska dokla okol Matuj išćete kamo parkirat svoj auto (aš  va butigu hode z auton si ki bivaju više od 500 metar od centra, a k temu bi se saki rad parkirat jušto pred butigu, al kamo već gre) moguće zamislet da je tu bila samo jedna bela, puna praha cesta ka je poveževala Reku i Pazin (preko Kastva). Levo od cesti bili su vinogradi i prezidi z vrti ki su se prostirali se do Preluka. Desno mej cestu i železnicu bila je šuma i dva dolca. Na meste današnjega „Turista“ bil je duboki dolčina va ken je na dne kapuz rasal, a okole su bili prezidi z drugun intradun.

Železnica je , kako ča smo već pisali prišla h Matujan 1873. leta, a vaje za ten počinje i intenzivan razvoj današnjeh Matuj i izgradnja prveh kuć na području današnjega centra. Kada se malo boje pogleda vidi se i značajna razlika va arhitekture i namjene kuć ke su storene prej, istočno i zapadno od današnjega centra i kuć ke su storene va samen centre.

Stare kuće storene su po obrasce karakterističnen za 19. stoleće. Postojali su dva tipa: „kuća na pod“ i „pozemujka“. Te kuće bile su storene za živjenje jedne familije, a osim prostora za boravak judi va sklope kući i okol nje bili su prostor za blago (štala za kravi, voli i konji, dvor za kozi al ofce , kotac za prasci i kokošinjak za kokoše), prostor za seno (vejnica) i konobi za vino i ostali poljoprivredni proizvodi.

Nove kući va centre Matuj storene su za druge funkcije. Namesto prostori ki su va službe ratarstva i stočarstva delaju se ono ča danas zovemo poslovni prostori. Ti su prostori smješteni uglavnom va prizemlje, a  stani su na kateh. Storeno je i neč kuć ke su bile isključivo za bivat, ali njih je vrlo malo, a i one su z vrmenon djelomično pretvorene va poslovni prostori. Zadnja kuća na rube centra Matuj  storena po starinsku ka je pokleknula pred modernemi vrmeni je Kancilerova kuća na adrese Kastavska cesta 2. Teško je zamislet da su tu kade danaska sedimo i pijemo kafiće nekad bili konji, a va konobe zada bačvi z vinon.

Po sen sega ni teško zaključit da su familije ke su prve naselile današnji centar bili poduzetnici (al neč slično ča danas tako zovemo). Izvor zasluška za živjenje bila je trgovina, ugostiteljstvo te razne uslužne djelatnosti, a ne više ratarstvo i stočarstvo. Danaska volimo reć da se prišlići boje snajdu i da su poduzetneji od domaćeh starosjedioci pak još vavek živejemo va uvjerenje da su centar Matuj stvorili i razvili judi ki su od nekudar prišli. To je samo djelomično točno, aš činjenica je da judi vavek gredu za poslon i provuju z „biznison“ tamo kade nanjuše da bi ga moglo bit. A i mej starosjedioci se vavek najde neki kuražneji i spretneji ki će provat neč drugo od onega kako ča su njegovi stotin let živeli.

Pak ke su te prve familije va današnjen centre i s čen su se bavile?

Najprvo, teško je točno odredit kronološki kako su se kući delale po rede, ali se generalno more zaključit da je izgradnja centra durala od kraja 19. stoleća pak do 30-teh let 20. stoleća. Cirka pedesetak let. Stran restorana „Turist“ va centre Matuj se od onda do danas ni niš novega storilo, samo se je staro prepravjalo i nadograjevalo.

„Marijana“

Današnja kuća va koj je oštarija „Marijana“ zapravo je va nekoliko fazi dograjevana i proširevana mića kućica pozemujka va koj su bivali Milih Franjo i Tereza rojena Srdoč. Oni se sele va Rubeši, a kuću kupuje Viktor Slavić (sin Ivana) ki je do onda živel na adrese Perenići 54 (današnji Mihotići) i ženi se za Marijanu Spinčić od Spinčić (1887. leta). Danas je malo kemu poznato da je ta Marijana po koj dan danas oštarija nosi ime bila sestra od Vjekoslava Spinčića, zastupnika va Istarsken sabore, narodnega preporoditelja i prosvjetitelja.

Njiha deca su bili Milena ka je mlada umrla, Marija ka se je oženila za Ivana Mihelića, građevinskega poduzetnika ki je storil dosta kuć pul Matuj i to na sistem da je delal kući i prodaval ih juden na kredit. Zatim su imeli i hćer Slavu pa sina Ivana oženjenega za Boricu i čuda let su živeli va Australije, hćer Olgu ka se je oženila za Vinkota Marčelju, Vajankinega od Marčelji i bili su za ono vreme izuzetno bogati razvijajuć posal i trgovinu čak do Zagreba i sina Viktora ki je ostal živet na starine i čigovi su potomki današnji vlasniki kući. Još su imeli i hćer Nikicu ka se je oženila za Bogomila Sinčića Puharon.

„Beto“

Petar Benedikt Matulja ili Beto kako su ga zvali sin je Ivana Matulje i Antonije Baćić  ki su bivali va Bermače na adrese Trinajstići 2. Imel je puno braće i sestar. Negdere na prostore današnjega „Duhana“ Antonija Matulja (mater od Betota imela je mići kažotić va ken je prodavala sakakove sitnarije i kolačići. Beto je bil dva puta oženjen. Prva žena mu je bila Alberta Ćiković i imeli su sina Ivota i hćer Maricu. Druga žena mu je bila Kristina Filinić z Voloskega. Imeli su hćeri Nevenku i Miru oženjena Rubeša ka je ostala bivat va Betotovoj kuće. Kuća va koj je bila oštarija bila je jednokatnica z terasun pokrivenun z brajdun. Od kada je točno oštarija otprta teško je reć, ali je sigurno da je na početke 20. stoleća već bila va funkcije kako i „Marijana“.

Inače te dve oštarije osim ča su približno va isto vreme otprte prati i kašneje slična sudbina: nakon drugega svetskega rata oduzete su vlasnikon i nacionalizirane, te ih je preuzel „društveni sektor“.  Hrvatska država vraća prostor nasljednikon vlasniki, a ugostiteljska djelatnost nastavljaju privatni poduzetnici.

„Ambrožić“

Rodonačelnik familije Ambrožić Ivan (rojen 24.12.1862.) prihaja z Košani (blizu Pivki). Po zanimanje je bil trgovac z kožun. Naselil se je na Volosko kade se je oženil za Mariju Skolastiku Štanger. Imeli su decu Franjota, Emu, Mariota i Ivana. Negdere s početkon talijanske okupacije najmlaji sin Ivan (rojen 24.8.1897. ) prihaja h Matujan i ženi se za Anu Sušanj Poloninu. Imaju sini Ivota i Miodraga i hćer Vlastu. Ako znamo kad je Ivo rojen i kad je z formiranjen općini Matulji (192?) leta počel nagli rast i razvoj današnjega centra zaključujemo da je baš tu bilo plodno tlo za ostvarenje poduzetničkeh ambiciji mladeh judi puneh voji i ideji i ki su imeli kuraja storit korak napred od tradicionalnega načina živjenja.

Danas gjedajuć  z pristojne povjesne distanci moremo reć da su „tekli pred rudu“, aš je nakon „slavne revolucije“ njih poduzetnički duh proglašen za „reakcionarno poticanje kapitalizma“.

„Viškanić“

Prijelaz z tradicionalnega načina živjenja na moderni, prnesal je i neke nove navadi i potrebi. Iako je puk kastavski bil obrnjen na poljoprivredu i stočarstvo, slobodno moremo reć da nisu postojala zanimanja i obrti vezana jako usko uz takovu vrstu ljudske djelatnosti. Kot sekundarne djelatnosti postojali su bačvari, kotlari, kovači itd. Stočarstvo i ratarstvo bili su primarni izvor zaradi i načina preživjavanja tako da je „teta nevoja“ navadila naši judi da se znaju inžinjat okol sakakoveh del. Moderna vremena se ne bi tako zvale da ne prnesu ča novega, a to su va konkretnen slučaje bekari. Va uvode san opisal kako su se stanovnici najprej centra Matuj, a potla i se šire počeli obrnjat uslužnen djelatnoston i trgovine, a pomalo su zapušćali blago i zemju. Dva su razlogi zač su se pul Matuj pojavili bekari:  Najprej zato da od judi ki su imeli blago otkupe višak i lifraju ga v Opatiju ka je iskala saki dan se više mesa, a drugi da opskrbe z meson novu sortu stanovniki: trgofci i obrtniki.

Prvi bekari ki su prišli h Matujan bili su  z familije Viškanić i Ciganović.

Te familije prihajaju najprej na Volosko i toz Sušačke Dragi. Aleksandar sin Aleksandra rojen je bil 3.5.1865. leta (umrl je 1931.) oženil se je za Mariju Mininel z Ronchi i prihajaju na Volosko na adresu Volosko 238, Preluk nekadajnji Macel – klaonica. Imeli su Bogdana, Josipa, Brigitu, Zvonimira, Andreta, Rokota, Zoru, Mariju i Vjekoslava (Lojzića) rojenega 27.4.1899.  i on prihaja h Matujan. Još su bili Pia, Marta, Josipa Santina i Ana. Se skupa 12 dece.

Lojzo Viškanić  je bil oženjen za Anku Borić i otprl je mesnicu skupa z Ciganovićen va prostore kade je danas peknjica „Klana“ va onda novoizgrađenoj kuće. Kako se je delo širilo tako se je Lojzć osamostalil i otprl svoju butigu na drugi kraj cesti isto va novogradnje ku je storil poduzetnik Ivan Mihelić. Danas je va ten prostore ribarnica.

„Ciganović“

Ciganović  je kot i Viškanić porijeklom z Sušačke Dragi. On se pul Matuj ženi za Franjicu Baćić (Mihinovu) i imaju Milana i. Mariju. Milan se ženi za Natalinu z Lovrana i imaju  Bojana, Jelku i Osmana. Kuću su storili na šmogorskoj ceste.

„Milka bogata“

Jedna od najvećeh i najlepčeh kuć va centre Matuj storena je zahvaljujuć  „zlatnoj groznice“ va Merike na kraje 19 stoleća. Mej čuda judi ki su z ovega kraja emigrirali va Mariku bilo je i oneh ki su imeli sreći i vrnut se doma bogati.

Mate Sušanj od Kućel, rojen 14.5.1882. oženil se je 15.01.1910. za Milku Mavričić  z Gornjega Rukavca (Črnova) rojenu 27.1.1890. Mate je emigriral va Meriku i negdere na Aljaske našal je zlatnu žilu i vrnul se je doma bogat. On i Milka storili su novu, veliku kuću va centre Matuj na meste kade je prej bila zgrada od „Graditelja“, a danas se nalazi Erste banka, kafić „Roma“ i drugi poslovni prostori. Bila je to va ono vreme najveća i najlepča kuća pul Matuj. Arhitektura po uzoru na opatijske vili okružena z lepo urejenen parkon, a pred kućun kočija… Danaska je malo teško zamislet takovu zgradu na oven meste, ma za sreću da postoje fotografije pak moremo videt kako je to zgledalo. Milka i Mate, na žalost, nisu se pokazali kot preveć skrbni pak se j’ ta bogatija brzo rastopila. Mate se je vrnul nazad va Meriku, ali ovisti put ni imel sreću i prazneh ruk se je vrnul doma. Mate i Milka imeli su 7 dece: Blaženku ud. Srdoč (1911), Borislavu (1913.) , Milevu ud. Ujčić (1914.) Radovana (1918.), Ivana i Mateta (1920.) i Miru Sušanj ka je emigrirala va Australiju.

„Mandić“

Malo zvan strogega centra, a na rube zaselka Markulini storena je kuća z poslovnemi prostori familije Mandić – Capovilla. Rodoslovlje obitelji Mandić seže Kućelon (Šičevi) otkuda sele Mihotićen va prvoj polovice 19. stoleća. Najpoznateje ime te familije je sakako Matko Mandić, istaknuti istarski prosvjetitelj i predstavnik Hrvati va Istarsken sabore i član poznatega trojca Mandić – Spinčić – Laginja. Njegov brat Anton (rojen 30.09.1834.) rodonačelnik je Mandići ki su pul Matuj storili va vreme Italije, odnosno zoni france va novostorenoj kuće otprli butigu va koj su prodavali robu na metar i ostali pribor za krojači i šilice. Teodor (Doro) Mandić (1883.)  oženil se je za Elizabetu Kučić (1886.) i imaju hćeri Bogdanu ka se ženi za Ivana Capovillu od Pobar i imaju sina Ivana (1931.) i hćer Doricu.. Nakon Bogdani rojen je Bogdan, pa  Dinka ka je bila oženjena za Milovana Ćikovića i imaju hćer Mirjanu. Najmlaji brat je bil Dušan Mandić ki se je odselil va Opatiju. Bil je pomorski kapetan i jedan od osnivači jedriličarskega kluba. Osim butigi va istoj zgrade je bila i peknjica z pasticerijun va koj je delal Mate Jardas (Matić pek). Rojen na Zamete, skupa z ženun Mićelinun prišal je delat va Tometovu peknjicu va Rukavac. Nakon tega seli Gajanićen, za kratko, nakon čega otpira spomenutu peknjicu pul Mandića. Danas je va ten prostore Privredna banka.

Od ostaleh zgradi va centre Matuj moremo još spomenut i zgradu va koj je danas butiga Konzum. Nju su va vreme Italije storili familija Ambrožić. Jedna od sterejeh zgradi je i ona va koj je danas pošta. Ni utvrđen točan datum izgradnje kako ni namjena, ali činjenica je da 1905. leta zgrada postoji (vidi se na fotografije), a va to vreme tu je bila smještena uprava financijske kontroli. Nakon tega postaje hotel „Jadran“ i stareji Matujci dan danas tu zgradu zovu „Jadran“. Nakon rata prenamjenjena je va poštu va prizemlje, a kati va stambeni prostor.

Kuća  „Kesovija“ smještena između pošti i ljekarni jedna je od mlajeh kuć va centre, a stareji se sigurno spamete da je tu bila poznata butiga z voćen i povrćen, ča danaska, gotovo moremo reć, da ne postoji pul Matuj. Da je centar storen va relativno kratko vreme more se danas videt promatrajuć arhitekturu i stil kako su kuće storene. Prej perioda fašizma kada se delaju  kuće z ravnemi plohami i ravnemi krovi delale su se kuće kade je prizemlje bilo obučeno va klesani kamik, fasadi su blago ukrašene, a krovne gredi z bogatemi ukrasi dosta su izvučene izvan gabarita zgradi. Provajte ki put hitit oko dokla se provučujete mej auti parkiranemi po trotoareh, al marčapije kako su stari rekli.

Kako je prostor za pisanje ipak ograničen, a ni vremena ni za ća hitit za ovisti put smo se odlučili na opis samega centra. Bilo bi napravedno baren ne spomenut da su bile i druge familije ke su va ten periode dale značajan doprinos razvoju Matuj kako trgovačkega i upravnega centra istoimene općini ma od njih ćemo drugi put. Činjenica je da se je namjeni i vlasniki  poslovneg prostori dosta zmenilo, kot ča se, bome, i danas menja va samen centre, tako da je nemoguće seh spomenut i opisat.

Tekst preuzet z Tramontani.